"Dragi Tata" je duboko emotivna drama koja istražuje propadanje srednje klase i urušavanje vrednosnih sistema u Srbiji tokom devedesetih godina i kasnije. Predstava se hrabro bavi složenim temama društva, odsustva autoriteta i razaranja porodice, i nemogućnosti da se mesto zvano dom sačuva od uticaja ulice koja doslovno ulazi u kuću, prelazi preko nje, asfaltira je i glača. Iako se fokusira na širu sliku društva, u centru priče je jedna devojčica koja traži svoj identitet, što ovaj komad čini posebno relevantnim za mladu publiku. "Dragi Tata" je autentičan i istinit, inspirisan stvarnim životnim pričama, što mu daje dodatnu dubinu i snagu.

Ako predstava i sadrži brutalne elemente, oni nisu tu samo radi efekta kod publike, već da bi odražavali surovu stvarnost društva koje nas je naučilo da svoju nežnost sakrivamo, kao da je slabost, a ne snaga. Zlo postoji i ono je svuda oko nas, na ulici, parku, haustoru. Na nama je da učinimo sve da, po zakonu poetske pravde, dobro pobedi. "Dragi tata" je apel koji nas podseća da se borimo za dobro, dok još nije prekasno; dok nežne klinke ne odrastu u neke crne žene, dok odgovorni klinci ne završe na robiji.

Priča/drama petnaestogodišnje Milice/Malog (hoće da je kao njen tata, muško po svaku cenu) i njenog mucavog drugara Baneta (ne muca samo kada govori istinu, a govori je samo kad više nikakvog izbavlјenja nema u laži ili u svim tim lažima i prevarama kojima je zakamuflirana njegova/naša presna java), o navijačima „Grobarima“ ili „Delijama“, svejedno je, („ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine“), o narkodilerima, o nekadašnjoj lepotici i dobroj majci, a sad ženi potonuloj u alkoholu, o prostitutkama/samohranim majkama, o bezosećajnoj socijalnoj radnici/oličenju lažnohumane države... Sve te tek u naznakama, ali sa izvanredno snažnom scenskom metaforičnošću ostvarene mučne priče iz „tamo nečijeg života“, istovremeno doživlјavamo i kao naš pakleni sunovrat. Ljudski sunovrat pod beksrajno golemom senkom velikih oblaka zgomilanih nad našim malim životima.

Tata u naslovu dela, tata je prva reč, reč vapaja, iz sadržaja svake Miličine razglednice, a tate u „podeli uloga“ uopšte nema. I to je, ustvari, sve kobajagi. Tata je u pozivu, u sećanju, u snu, u svemu. On je sve i svašta, pa i najveći gubitnik ove krajnje nesrećne porodice.